Beograd
Bez padavina.
30°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 42%
Brzina vetra: 1 m/s S
 

Monthly Archives: February 2016

  • -

IZBORNI TURNIR ZA UČESNIKE DEČIJEG DANA NA DAVIS CUP-U: MEČ SRBIJA – KAZAHSTAN

Category : Aktuelnosti

U nedelju 28. februara 2016. godine, biće održan Izborni turnir za učesnike dečijeg dana na kom će se vršiti izbor mališana koji ća na Davis cup meču između Srbije i Kazahstana, biti predstavnici i demonstratori Tennis 10s programa TSS-a!

Očekujemo vas!
Izborni turnir

  • -

Turnir na Drilu – narandžasti nivo 21. februar 2016. godine

Category : Aktuelnosti

21. februara 2016. godine, na terenima TK Dril, održan je turnir između mališana narandžastog nivoa. Pobednik turnira je bio Mihailo Topić (TK Dril, Beograd).
U finalnom meču je pobedio Anđelu Đorđević (TK Galeb, Zrenjanin).

3


  • -

Turnir na Drilu – crveni nivo 20. februar 2016. godine

Category : Aktuelnosti

Na Drilu je u subotu, 20. februara 2016. godine održan turnir crvenog nivoa. Pobednik u svih pet odigranih mečeva bio je Mihailo Topić koji je i odneo pobedu u finalu protiv Vuka Kilibarde.
Čestitamo Mihailu uspešan teniski početak 2016. godine i želimo mu još mnogo pobeda i osvojenih turnira!
Ovim putem zahvaljujemo firmi Mapei , koja je svojim sponzorstvom učesnicima turnira obezbedila majice.
Galeriju slika možete pogledati u odeljku GALERIJA ili na našem FB fan page-u: Teniski klub Dril

17

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Photo by: Neša Topić


  • -

III Uvod u pravilnu ishranu – proteini iz povrća ili proteini iz mesa?

Category : Aktuelnosti

Da li ste se nekada zapitali da li više proteina ima u 100 kCal bifteka ili 100 kCal brokola?
Da, da, dobro ste pročitali, u 100 kCal.
Iako se iskoristiljivost proteina dovodi u pitanje kada se radi o biljnim proteinima, malo zadiranje u srž stvari će nam razbiti tu predrasudu i potvrditi onu staru “Nije zlato sve što sija.”

Zbog velike količine zasićenih masnoća koje se nalaze u mesu, zbog metaboličkih ostataka iz tela životinja, danas se sve više preporučuje upotreba biljnih izvora proteina. Od svih namirnica biljnog porekla, soja sadrži sve čoveku neophodne amino kiseline ali je dosta proširena priča o genetskom modifikovanju soje što će popriličan broj ljudi odbiti od korišćenja iste. U tom slučaju, odlična zamena za soju je žitarica kinoa koja ima sve neophodne aminokiseline, a njena prednost je što na njoj ne mogu biti vršene genetske modifikacije. Bar ne za sada. Ostale biljne namirnice treba kombinovati da bi se zadovoljile potrebe organizma (na primer: crni hleb i pasulj, pirinač i sočivo…).

Biljni proteini su u spoju sa onim što je neophodno našem organizmu:
1) polinezasićene masne kiseline – za čoveka su u stvari najbitnije amino kiseline – sastavni delovi proteina. Za održavanje dobrog zdravlja, ljudskom organizmu je potrebno dvadesetak amino kiseline od kojih neke organizam stvara sam (hemijskim procesima u jetri), a ostale se moraju uneti putem hrane;
2) sjedinjeni su sa organski vezanim mineralima, vitaminima, dijetetskim vlaknima i posebno, antioksidativnim supstancama – to je upravo ono što nedostaje u ishrani savremenog čoveka. Ono što se u celokupnoj priči o ishrani zapravo previđa je to da nije presudno koliko npr. gvožđa ili kalcijuma ima u nekoj namirnici nego koliko ga naš organizam može iskoristiti. Drugačije rečeno, kolika je bioiskoristljivost. Kada se to ima u vidu jasno je da su gvožđe i kalcijum (iz mahunarki, algi, uljarica..) u organskom spoju sa proteinima u tim biljkama i da ćemo naš organizam bolje snabdeti ovim nutrijentima ukoliko u tanjiru imamo, npr. čorbu od sočiva i ječma nego „pileće belo“.

ESENCIJALNE AMINOKISELINE U BILJNOJ ISHRANI

Dok integralne žitarice sadrže između 7 i 14% proteina (najviše ovas i heljda) mahunarke ih sadrže 20 do 31% (najviše soja, manje sočivo i dr.). Esencijalne aminokiseline su raštrkane u obe ove kategorije tako da svaka od ovih biljaka ima najmanje nekoliko esencijalnih aminokiselina. Pri tom je od izuzetne važnosti činjenica se radi o integralnim žitaricama (kako onim koje sadrže rastvorljiva tako i one sa nerastvorljivim dijetetskim vlaknima) i tek tako ukomponovane, ove dve kategorije ostvaruju svoj potpun učinak ispoljavajući ne samo gradivne (proteini) nego i regulatorne funkcije (uglj. hidrati, dijetetska vlakna) u našem organizmu – a te funkcije su isto toliko važne koliko i funkcije koje imaju proteini.

Nikada ne favorizujte jednu vrstu namirnica. Edukujte se i uz primenu novih saznanja tražite balans koji odgovara vašem organizmu.

protein vs protein

 

 

 

 

 

Photo by: S.B.

Text by: S.B. (Sva prava zadržana.)


  • -

II Uvod u pravilnu ishranu – proteini

Category : Aktuelnosti

Proteini (gradivne materije)

1 g proteina = 4 kCal

Proteini predstavljaju gradivnu materiju u našem organizmu.  Veoma su važni za rast i razvoj svih telesnih tkiva, za izgradnju mišića kao i obnovu organa. U organizam se apsorbuju iz tankog creva. Za čoveka su ustvari najbitnije amino kiseline – sastavni delovi proteina. Za održavanje dobrog zdravlja, ljudskom organizmu je potrebno 20 aminokiselina od kojih 11 organizam stvara sam (hemijskim procesima u jetri), a 9 se mora uneti putem hrane (valin, leucin, izoleucin, metionin, fenilalanin, treonin, tirozin, triptofan, lizin, arginin, histidin). Nekada se smatralo da se visokokvalitetni proteini mogu dobiti jedino iz mesa, dok se danas pouzdano zna da je i hrana biljnog porekla odličan izvor proteina. Zbog velike količine zasićenih masnoća koje se nalaze u mesu, danas se sve više preporučuje upotreba biljnih izvora proteina. Od svih namirnica biljnog porekla, soja sadrži sve čoveku neophodne aminokiseline kao i biljka kinoa (koja je odlična zanema za soju jer ne može biti genetski modifikovana) Ostale biljne namirnice treba kombinovati da bi se zadovoljile potrebe organizma (na primer: crni hleb i pasulj, pirinač i sočivo…).

vital_ingredients_artwork-copy1

 

 

 

 

 

 

 

Photo by: Google

Text by: S.B. (Sva prava zadržana.)

 

 

 


  • -

I Uvod u pravilnu ishranu – ugljeni hidrati (UH)

Category : Aktuelnosti

Ugljeni hidrati (daju telu energiju)

1 g UH = 4 kCal

UH predstavljaju gorivo za naše telo i predstavljaju glavni izvor energije. Za vreme varenja ugljeni hidrati se pretvaraju u glukozu (krvni šećer). Glukoza cirkuliše u krvi i služi kao glavni izvor energije, pogotovo za mozak. Iz krvi, glukoza se neutrališe insulinom, koji je ugrađuje u mišiće i ćelije. Glukoza ugrađena u mišiće i jetru naziva se glikogen. Glikogen u mišićima služi kao njihovo gorivo, dok glikogen u jetri služi za održavanje nivoa glikemije u krvi. Sav višak glukoze koji ne može da se ugradi u jetru i mišiće, jer su njihovi depoi puni, skladišti se u masne ćelije, zapravo ide u salo. Takođe UH štede proteine, sprečavajući da se troše kao izvor energije. U slučaju deficita ugljenih hidrata, telo poseže za belančevinama tj. proteinima, a sve u cilju podmirivanje energetskih potreba organizma.

UH se dele na proste ugljene hidrate, složene ugljene hidrate i vlaknaste ugljene hidrate.

Prosti ugljeni hidrati (šećeri)
Izazivaju oštar skok nivoa šećera u krvi što redovno rezultira time da telo počne da deponuje masti. Prosti ugljeni hidrati se sastoje od jednog molekula šećera i u većini slučajeva imaju sladak ukus. Oni snabdevaju telo brzosagorevajućom energijom što znači da ih telo nakon unošenja, vrlo brzo iskorišćava. Po unošenju u organizam, imamo veliki porast šećera u krvi, što za posledicu ima povećanu proizvodnju insulina da bi se isti taj šećer neutralisao iz krvi, tj. ugradio u mišiće i ćelije. Povećana količina insulina, kao što je već rečeno, u daljem procesu sprečava telo da efikasnije sagoreva masti, što opet dovodi do povećanja težine.

Složeni ugljeni hidrati (skrobni UH)
Obezbeđuju lagano i kontinuirano otpuštanje šećera u krv. Samim tim ovim se izaziva minimalna sekrecija insulina a istovremeno se obezbeđuje trajniji nivo energije u krvi. Znači, nivo šećera u krvi je stabilan, što opet ima za posledicu da ne osećamo glad i ne unosimo dodatnu hranu i, u stvari time, posredno sprečavamo gojenje. Dobri izvori složenih ugljenih hidrata su: ovsena kaša, griz, smeđi pirinač, krompir, kukuruz, pasulj, grašak, sočivo i drugo mahunasto povrće, integralni makaroni, ražani i heljdin hleb, hleb od celog proklijalog zrna pšenice.
A šta zapravo znači integralno tj. celo zrno? Znači da je zrno neoljušteno (pirinač, pšenica, ovas…) i da je zadržalo vlakna. A kako nam vlakna pomažu, sledi u daljem objašnjenju.

Složeni ugljeni hidrati (vlaknasti UH)
Bogati su vlaknima kao što im samo ime govori. Vlakna su ta koja usporavaju varenje i omogućavaju još postojanije otpuštanje glukoze u krv. Dobri izvori vlaknastih ugljenih hidrata su: brokoli, kupus, karfiol, šargarepa, tikvice, spanać, krastavac, celer, žuta, zelena i crvena paprika…

Vlaknasti UH mogu biti rastvorljivi i nerastvorljivi.
Rastvorljiva vlakna se rastvaraju u vodi. U našim crevima ona se vezuju za žuč i pomažu da se holesterol izbaci iz našeg organizma. Takođe, usporavaju brzinu pražnjenja želuca, što istom omogućava više vremana da iskoristi nutritijente iz hrane i da duže zadržimo osećaj sitosti.
Nerastvorljiva vlakna (celuloza) se kao što ime kaže ne rastvaraju u vodi ali upijaju vodu i pospešuju kretanje hrane kroz digestivni sistem.

whole_grains

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

By: S.B. (Sva prava zadržana.)