Beograd
Bez padavina.
11°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 57%
Brzina vetra: 1 m/s I
 

Monthly Archives: March 2016

  • -

VI Uvod u pravilnu ishranu – vitamini

Category : Aktuelnosti

Vitamini predstavljaju bilo koju kompleksnu organsku supstancu koja se prirodno nalazi u biljnom i životinjskom svetu i esencijalna je u malim količinama za metaboličke procese.
Naš organizam ni jedan vitamin ne može sintetisati u dovoljnoj količini, a pojedine uopšte ne može da sintetiše, tako da se moraju unositi hranom. Većna vitamina se dobija iz osnovnih prirodnih izvora. Budući da su vitamini prirodne supstance koje se nalaze u namirnicama, i dodaci koji se uzimaju – u vidu praškova, kapsula, šumećih tableta – takođe se dobijaju iz tih namirnica. Iako je moguće sintetizovati mnoge vitamine, većina se dobija iz prirodnih izvora.

Vitamini se klasifikuju kao:
* rastvorljivi u vodi – C vitamin i kompleks B vitamina;
* rastvorljivi u mastima – A, D, E, K.

Sta ovo znači?

Vitamini rastvorljivi u vodi (hidrosolubilni) rastvaraju se lako. Telo iskoristi količinu koja mu je neophodna a višak se izlučuje kroz urin. Pošto ih telo ne može skladištiti važno je unositi ih redovno i svakodnevno. Mnoge vrste vitamina rastvorljivih u vodi se mogu sintetisati samo uz pomoć bakterija, kao što su vitamini B kompleksa.

Vitamini rastvorljivi u mastima (liposolubilni) se apsorbuju kroz crevni trakt uz pomoć lipida (masti). Zbog toga što su veće šanse da se akumuliraju u telu u masnim tkivima i jetri, mogu pre da dovedu do hipervitaminoze nego vitamini rastvorljivi u vodi. Vitаmini rastvorljivi u mastima mogu da se skladište nekoliko dаnа, a neki i do 6 meseci! Kаdа su organizmu neophodni, posebni nosioci u našem telu će ih odneti tаmo gde su potrebni.

Sve vitamine treba uzimati uz hranu ili posle jela, više puta dnevno jer se na taj način znatno povećava stepen apsorpcije. A, D, E i K vitamine treba uzimati uz hranu koja sadrži masnoće.
U slučaju manjka jednog vitamina svi drugi se teže koriste.

Neke od zanimljivih činjenica vezanih za vitamine:
* nemoguće je održati se u životu ukoliko u organizmu nema svih esencijalnih vitamina;
* telo može da sintetiše neke vitamine, ali ne može da napravi ni jedan jedini mineral;
* nedostatak samo jednog vitamina može da ugrozi opstanak čitavog organizma.

10710278_286178491572711_6273101335061268802_o

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Text by: S.B. (Sva prava zadržana.)

Photo by: S.B.


  • -

Najbolji i najefikasniji španovi – HEAD + BABOLAT

Category : Aktuelnosti

Od danas u TK Dril, možete na najdosledniji način uskladiti žicu vašeg reketa na pravoj tenziji koja odgovara vašem stilu igre.
Za španovanje smo se opremili Babolat Star 5 kompjuterizovanom španericom, koja će vam obezbediti najoptimalnije performanse koje može da pruži vaš reket u kombinaciji sa nekom od 4 vrste Head žica koje trenutno imamo u ponudi:
– Lynx
– Sonic Pro
– Hawk
– C3 Rocket.

Za sve dodatne informacije, kontaktirajte nas na:
060/444 6 001


  • -

V Uvod u pravilnu ishranu – pojam masti (masnoće u hrani)

Category : Aktuelnosti

Masti (daju telu energiju)

1 g masti = 9 kCal

  • Masnoće u hrani

Masti predstavljaju važan sastojak hrane – daju organizmu energiju, učestvuju u građi omotača svake ćelije i mnogih hormona i služe za rastvaranje nekih vitamina.

Masti možemo grubo podeliti na: zasićene i nezasićene.

  • Zasićene masnoće (loše masnoće)

Zasićene masnoće se nalaze u životinjskim namirnicama kao što su meso (stočno, živinsko), neke vrste ribe, mlečni proizvodi i jaja. Crveno meso i mlečni proizvodi su glavni izvor zasićenih masti u našoj ishrani. Uticaj ovih vrsta masnoća na zdravlje je veoma veliki i može se ilustrovati na primeru holesterola. Holesterol je supstanca koja se nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla, slična je vosku, a u organizmu se koristi pri metabolizmu i kao osnova mnogim hormonima. Kada jedemo hranu  bogatu zasićenim masnoćama količina holesterola u krvi postaje veća i time se povećava i količina čestica masnoća koje se nalaze u krvotoku i koje počinju da se talože („lepe“) u zidovima krvnih sudova i da ih polako sužavaju. Što ovaj proces,  poznat kao ateroskleroza, više napreduje to se krvni sudovi sve više sužavaju i krv i kiseonik imaju sve više smetnji da dođu do pojedinih tkiva i organa što uzrokuje njihovu slabiju ishranjenost. Na kraju može doći do potpunog začepljenja jednog ili više krvnih sudova. Tkiva koja su ovi krvni sudovi snabdevali krvlju i kiseonikom počinju da odumiru a kada su u pitanju srce i mozak može doći do srčanog napada ili izliva krvi u mozak.

  • Nezasićene masnoće (dobre masnoće)

Najčešće se  nalaze u povrću, biljnom ulju i mnogim vrstama ribe i veoma  su korisne za organizam jer povećavaju izlučivanje holesterola preko debelog creva i tako smanjuju njegovu koncentraciju u krvi. Takođe smanjuju i nivo ateroskleroze u koronarnim arterijama koje su zadužene za ishranu srca. Međutim, i nezasićene masti treba štedljivo koristiti. U principu danas važi pravilo da treba biti oprezan sa bilo kojom vrstom masti i namirnica koje ih sadrže.

  •  Trans masne kiseline

Prvo mesto po štetnosti drže namirnice bogate tzv. trans masnim kiselinama a to su čvrsti margarini i biljne masti. Masnoće iz čvrstih margarina i biljnih masti su dva puta lošije od zasićenih masnoća. Zašto je to tako, opet se može videti na primeru holesterola.

  • Hidrogenizovane masnoće

Hidrogenizovane masnoće su biljne masnoće koje su hemijski promenjene dodavanjem hidrogena (hidrogenizacija), sa svrhom da se učvrste. Pretvaranje tečnog ulja u čvršći oblik čini ga stabilnijim za korišćenje u proizvodnji hrane. Izvori hidrogenizovanih masnoća su neki margarini za kuvanje, keksi, kolači, pite i kokice te većina ulja za prženje.

fats-and-meats-lg-1-1024x676

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Text by: S.B. (Sva prava zadržana.)
Photo by: Google


  • -

IV Uvod u pravilnu ishranu – pojam masti (masnoće u telu)

Category : Aktuelnosti

Masti (daju telu energiju)

1 g masti = 9 kCal

  • Masnoće u telu

Masnoće i holesterol se ne mogu razložiti ni u vodi ni u krvi. Telo zaobilazi ovaj hemisjki problem tako što pakuje masti i holesterol u male pakete obložene proteinima koje nazivamo lipoproteinima. Iako lipoproteini mogu da sadrže popriličnu količinu masnoća, oni se lako mešaju sa krvlju i putuju kroz krvotok. Neki od ovih elemenata su nalik na oblake a drugi su mali i zgusnuti.

Najbitniji su sledeći oblici lipoproteina:

  • lipoproteini male gustine – LDL (Low Density lipoprotein);
  • lipoproteini velike gustine – HDL (High Density lipoprotein) i
  • trigliceridi.

Lipoproteini male gustine (LDL)

Lipoproteini male gustine nose holesterol od jetre do ostalih delova tela. Ćelije se kače na ove elemente da bi izvukle masti i holesterol iz njih. Kada ima previše LDL-a u krvi ovi elementi se mogu taložiti na zidovima srčanih arterija i na taj način smanjiti protok krvi. Kada se tako formiran plak odlomi on može da začepi krvni sud i da izazove srčani ili moždani udar. Zbog ovoga se LDL često naziva lošim ili štetnim holesterolom.

Lipoproteini velike gustine (HDL)

Lipoproteini velike gustine sa druge strane izbacuju holesterol iz krvotoka, LDL-a i sa arterijskih zidova. HDL je  kao kamion đubretarac krvnog toka. Zato se često naziva dobrim ili zaštitnim holesterolom.

Trigliceridi

Trigliceridi sačinjavaju većinu masti koje konzumiramo kroz hranu i koja se nalazi u krvotoku. Kao glavno sredstvo dopreme masti ćelijama, trigliceridi su bitni za zdravlje. Kao sa većinom stvari ni previše triglicerida u krvotoku nije zdravo.

Uglavnom, što je LDL niži a HDL viši to su bolji izgledi da sprečimo srčana oboljenja i druge hronične bolesti. Na količinu LDL-a u krvi možemo da utičemo zavisno od toga koje vrste masti unosimo kroz hranu, jer određene vrste masnoća imaju sposobnost da smanjuju a druge da povećavaju LDL.

 

TRUCURI_INEDITE_CARE_IMPLICA_ULEIUL_DE_MASLINE

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Text by: S.B. (Sva prava zadržana.)
Photo by: Google